Dok nepredvidivi predsednik SAD izdaje poslednji ultimatum venecuelanskom diktatoru Nikolasu Maduru da napusti svoj položaj milom ili silom, Donald Tramp se u Evropi izdaje za anđela mira koji samo želi da Ukrajinci i Rusi prestanu da ginu. Najednom, deža vi iz aprila tekuće godine, kada je Trampova administracija, oličena u datom slučaju Trampovim izaslanikom Stivom Vitkofom, predložila nacrt mirovnog sporazuma koji je nosio formulaciju „ovi uslovi predstavljaju konačnu ponudu Sjedinjenih Država za obe strane“.
Usledio je poznat sled događaja – evropske sile su bile alarmirane predlogom sporazuma predočenim u formi ultimatuma, koji je činio više ustupaka Rusiji nego Ukrajini; zatim su Evropljani, zajedno sa Ukrajincima, sačinili kontrapredlog; potom je državni sekretar SAD Marko Rubio pojasnio da se ne radi o ultimatumu već o predlogu okvira za pregovore sa Rusijom koji nisu ni započeti; da bi na kraju Rusija odbila da vodi ozbiljne pregovore, odlučujući se za istanbulsku farsu u maju gde se ruska delegacija pojavila forme radi, da se Tramp ne jedi.
Kontraobaveštajna operacija
Dinamika s proleća gotovo da u stopu prati tok nove runde pokušaja SAD da nametnu mir Rusiji i Ukrajini. Ipak, bitno je razumeti da će se jednom rusko-ukrajinski rat upravo ovako i završiti. Ne zbog toga što će Trampova administracija osmisliti savršene uslove, prihvatljive za obe zaraćene strane, već zbog toga što ni Moskvi ni Kijevu neće odgovarati nastavak rata visokog intenziteta pod konkretnim okolnostima. Ukrajinska strana je pritisnuta na bojnom polju, gde ruske snage napreduju, sporim tempom, ali napreduju, dok su američke sankcije protiv Lukoila i Rosnjefta dovele do pada ruskih prihoda od trgovine gasom i naftom od čak 35 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine.
U poređenju sa rundom iz aprila i maja ove godine, i Rusija i Ukrajina deluju kao da im je više stalo da dođe do mira, ili makar primirja. Za razliku od prolećne runde, kada se Putin držao distancirano i glumio pregovore, ovaj put je morao lično da istupi i podrži plan od 28 tačaka kao okvir za pregovore. Osim toga, čitava plejada njegovih seiza javno se žalila što su Ukrajina i vodeće evropske države ponovo unele izmene u plan koji je za Rusiju, u opštim crtama, izgledao prihvatljivo.
Zaista je delovalo, ne samo kao da je Rusija predala detalje prvobitnog plana američkim novinarima bliskim Trampu, već i kao da je sam plan od 28 tačaka nastao tako što je Putinov izaslanik Kiril Dmitrijev, čija je supruga bliska prijateljica Putinove ćerke, diktirao Trampovom izaslaniku Vitkofu, koji je stari poslovni partner Trampa, mirovne uslove koji su za Kremlj prihvatljivi, a kako bi isti bili ispostavljeni Ukrajini i Evropi u vidu ultimatuma. Samo postojanje ovakve ruske operacije svedoči o tome da u Kremlju jesu spremni za mir, da razumeju pod kolikim ekonomskim pritiskom se Rusija nalazi i da je došlo okvirno vreme da se izdejstvuju najbolji mogući mirovni uslovi.
Iako opisana ruska operacija uticaja, u saradnji sa Trampovom administracijom čiji se obim trenutno ne može u potpunosti dokazati, ali koji upućuje na saradnju sa protivnikom, nije u potpunosti uspela, ona svedoči o namerama Kremlja. Kontraobaveštajna operacija koja je iz nepoznatog izvora usmerena protiv Vitkofa, kada su američki mediji 25. novembra objavili tajne razgovore Vitkofa i Jurija Ušakova, Putinovog savetnika za SAD, u kojima Trampov izaslanik podučava rusku stranu kako da se obrati Trampu da od njega dobije maksimalne ustupke, svedoči o tome da ili američke obaveštajne službe ne žele da slede predsednika koji je maltene u konspiraciji sa Putinovom Rusijom, ili pak evropske službe imaju znatno bolju kontrolu nad pregovaračkim procesom nego što se do ovog trenutka naziralo.
U poređenju sa rundom iz aprila i maja ove godine, i Rusija i Ukrajina deluju kao da im je više stalo da dođe do mira, ili makar primirja
Obe obaveštajne operacije upućuju na važnost aktuelne runde pregovora oko okvira mirovnog sporazuma u rusko-ukrajinskom ratu. Veoma je bitno formirati diskurs oko konkretnih tačaka još nedovršenog plana i dinamiku toka čitavog procesa. Rusi su svojom operacijom najpre preuzeli inicijativu, da bi efekti iste bili poništeni obaveštajnim protivudarom dela američkog establišmenta ili evropskih sila. Iz predočene borbe iza kulisa možemo videti da se ne radi o farsi, već o istinskoj borbi oko mirovnih uslova, mada Trampova administracija prečesto poseže za jezikom ultimatuma i time čini da čitav proces deluje apsurdno.
Korupcionaški skandali
Mapirajući tok pregovora od kada je Tramp početkom godine započeo svoj drugi, haotični mandat, možemo doći do zaključka da su prolećni pregovori predstavljali teatar besmisla – pred Rusijom je bila letnja ofanziva koja je obećavala da donese veću dobit Kremlju od one koja se zapravo desila, ukrajinske snage naposletku nisu istisnute iz Donbasa, dok ekonomska situacija nije izgledala tako loše, iako su negativni trendovi bili prisutni i pre Trampovih sankcija protiv ruskih naftnih giganata. Ukrajinska strana je svela svoje ciljeve na minimum, iako to javno ne demonstrira. Kijev teži da zaključi primirje ili mir pod uslovima da se ne povlači sa teritorije koju kontroliše, da de jure ne prizna okupiranu teritoriju kao rusku, da njene oružane snage ne budu ograničene i da se snabdevanje zapadnim oružjem nesmetano nastavi, te da dobije neki vid bezbednosnih garancija od strane SAD i Evrope u cilju sprečavanja nove ruske invazije.
Korupcionaški skandal je doveo do ostavke Andrija Jermaka, nekadašnjeg filmskog producenta, a donedavno sive eminencije ukrajinskog predsednika Zelenskog
Kontekst sadašnje, zimske runde pregovora ne pogoduje nijednoj od umešanih strana. Trampove protekcionističke mere izazvale su recesiju u Americi, problemi su toliki da su SAD prestale redovno da objavljuju zvaničnu statistiku o zaposlenosti. Sam Tramp je izuzetno nepopularan. Najnovije Galupovo istraživanje iz novembra, predstavlja njegov pozitivan rejting na samo 36 odsto, dok je negativan na 60 procenata. Iduće godine predstoje izbori koji će možda vratiti demokratama kontrolu nad Kongresom, njihov rezultat direktno zavisi od (ne)uspešnosti Trampove politike. Kako njegova popularnost opada, tako je Tramp sve agresivniji u svojim nastupima, grubo vređa novinare, a novinarke naročito, dok pogocima u spoljnoj politici nastoji da nadomesti promašaje u unutrašnjoj. Povrh ekonomske krize izazvane njegovom politikom, Trampova administracija deluje gotovo neverovatno korumpirano, poput državnog vrha zalivskih monarhija. Tramp od švajcarske poslovne delegacije naočigled svih prima kao poklon roleks stoni sat i zlatnu polugu, dok uporedo sa tim ruši deo Bele kuće kako bi izgradio grandioznu balsku salu.
Iza kulisa možemo videti da se ne radi o farsi, već o istinskoj borbi oko mirovnih uslova, mada Trampova administracija prečesto poseže za jezikom ultimatuma i time čini da čitav proces deluje apsurdno
Ukrajinu potresa ozbiljni korupcioni skandal, koji seže do samog državnog vrha. Sada postaje jasno zašto je ukrajinski MUP pokušao da optuži dve antikorupcijske agencije – NABU i SAP za špijunažu u korist Rusije, te zašto je Zelenski pokušao zakonom da ih stavi pod kontrolu državnog tužilaštva. Pomenute dve agencije otkrile su ono što je u Ukrajini bila javna tajna, a to je da su ljudi bliski Zelenskom kroz državna preduzeća nameštali tendere i ugovore za razne projekte. Ovaj skandal je doveo do ostavke desne ruke Zelenskog, Andrija Jermaka, nekadašnjeg filmskog producenta, a donedavno sive eminencije ukrajinskog predsednika. Timur Mindić, zvanično optužen za organizaciju neformalne mreže uticaja koja se bavila proneverom državnog novca, dobio je informaciju o neminovnom hapšenju i pobegao u Izrael. Mindić je, kao i Jermak, bio filmski producent, obojica su prijatelji Zelenskog. Jermak je obećao da će se zaputiti na front, što podseća na ruski scenario za činovnike u Putinovoj nemilosti. Svesna oslabljene pozicije Zelenskog na unutrašnjem planu, Trampova administracija je bila uverena da će on lakše prihvatiti Trampov ultimatum, što je protivrečilo političkoj logici – poslednje što uzdrmanom korupcionim skandalom Zelenskom treba jeste da bude proglašen za nacionalnog izdajnika.
Rekordne razmere ekonomske krize
Rusija još uvek nije spremna da odstupi od svojih zahteva da izdaleka kontroliše Ukrajinu, budući da još uvek ima vremena da sačeka pre nego što njeni ekonomski problemi počnu da osećaju građani i vojni budžet. Na kraju krajeva, zašto bi Rusija sada pristala na gore uslove, ako postoji mali rizik za nju da jednostavno odloži rešenje, svakako je rizik po Ukrajinu veći, budući da su demokratije širom Zapada uzdrmane talasom populizma. Jedini trošak za Kremlj jeste ruska krv, u obilatim količinama prolivena na bojnom polju, ali ljudi su za rusku imperiju uvek bili samo resurs, poput drva za potpalu. Poimenice potvrđen spisak od oko 152.000 poginulih rusih vojnika u Ukrajini, od kojih je 67 odsto iz seoskih sredina i malih gradova, predstavlja poslednji ekser u rusko selo i ionako mračnu demografsku situaciju u zemlji. Deficit ruskog budžeta dostiže za tu zemlju rekordne razmere od dva odsto BDP-a, dok je situacija sa regionalnim budžetima i stopom zaduženosti znatno gora. Neke grane privrede, poput industrije uglja, pred totalnim su kolapsom, dok su državna preduzeća, poput Ruskih železnica i Gasproma u dubokoj krizi.
Poimenice je potvrđen spisak od oko 152.000 poginulih rusih vojnika u Ukrajini, od kojih je 67 odsto iz seoskih sredina i malih gradova
Kako bi zapušila rupu u budžetu, Rusija je počela da prodaje devizne rezerve u juanima, kao i zlatne rezerve. Ruski privatni sektor je pod velikim pritiskom budući da zbog enormnih kamatnih stopa ne može efikasno da se zadužuje, a stanovništvo, pritisnuto rastućim cenama i državnim nametima, zazire od potrošnje. Iluzija je da Rusija može da nastavi rat visokog intenziteta pod sankcijama unedogled. Ona će, međutim, odložiti odluku o kompromisu dokle god taj izbor nije ili-ili – puna mobilizacija ili prazna kasa.
Iako predstoji period blic šatl diplomatije, tokom koga će predstavnici SAD posredovati između Rusije i Ukrajine, verovatnoća da će dve strane moći da usaglase uslove do kraja godine je mala. Izgledi da do toga dođe će, ipak, biti bolji sledeće godine.
