Vlast u Srbiji odavno je objavila rat visokom obrazovanju, ipak čini se da je situacija sa Univerzitetom u Novom Pazaru specifična i da je osveta resornog ministarstva ali i menadžmenta DUNP oštrija nego prema drugim univerzitetima. O tome razgovaramo sa profesorom Senadom Ganićem koji je nedavno dobio otkaz. On kaže: „Da, vlast u Srbiji doista pokazuje veliki stepen neprijateljstva prema vrednostima bez kojih nema obrazovanja, a naročito ne visokog obrazovanja. Sve što se događalo poslednjih više od godinu dana, pokazuje, da su univerziteti kao zajednica studenata i profesora, ostali još jedine ustanove koje imaju snagu i kapacitet da uzdrmaju nedemokratski poredak koji već godinama unazad guši svaki glas koji mu se suprotstavlja. Tome u mnogome doprinosi lični akademski i naučnički integritet ljudi u visokom obrazovanju, koji uživaju ugled i studenata ali i šire zajednice, a koji taj ugled nisu stvarali na prečac već svojim dugogodišnjim radom i zalaganjem za boljitak u svim sferama društva u zajednicama u kojima deluju, što i jeste njihova misija i uloga u društvu.
Tačna je Vaša konstatacija da je u Novom Pazaru situacija specifična, te da je odnos resornog ministarstva kao i uprave Univerziteta, rekao bih brutalan. Naime, problemi na DUNP-u traju mnogo duže od studentskih protesta i blokada. I pre studentske borbe, na DUNP-u je trajala jedna duga i teška borba grupe profesora ali i administrativnih radnika, koji su ustali protiv vladavine članova jedne porodice i njihovih bliskih saradnika, koji za poslušnost i odanost bivaju nagrađeni svim privilegijama koje se u jednoj javnoj ustanovi poput univerziteta mogu imati.
Od osnivanja DUNP-a, na čijem je čelu bio prvi rektor i otac sadašnje rektorke, pa do današnjih dana, kada je na čelu njegova ćerka, DUNP je bila institucija u kojoj se vladalo bez ikakvih ograničenja onih koji njime upravljaju. Maltretiranja i ponižavanja profesora i drugih zaposlenih bile su svakodnevne pojave, a napredovanje do najviših nastavničkih zvanja, bilo je rezervisano samo za članove jedne porodice i eventualno nekih ljudi koji se nalaze na nekim važnim društvenim pozicijama u ovoj zemlji, koji su zauzvrat, bili i ostali nemi na sve ono čemu na DUNP-u svedoče. Statut i drugi univerzitetski akti, menjali su se po potrebi, a nastavnici su zaustavljani u zvanja, jer su se tražili uslovi koji se nisu tražili ni na jednom drugom državnom univerzitetu u ovoj zemlji.
Problemi na DUNP-u traju mnogo duže od studentskih protesta i blokada. I pre studentske borbe, na DUNP-u je trajala jedna duga i teška borba grupe profesora ali i administrativnih radnika, koji su ustali protiv vladavine članova jedne porodice i njihovih bliskih saradnika, koji za poslušnost i odanost bivaju nagrađeni svim privilegijama koje se u jednoj javnoj ustanovi poput univerziteta mogu imati
Situacija međutim, po svojoj brutalnosti u odnosu prema profesorima koji su počeli da pružaju otpor takvoj autokratiji u jednoj javnoj ustanovi, kulminira sa dolaskom aktuelne rektorke na tu funkciju 2022. godine. Kao ilustracija ovoga o čemu govorim, reći ću Vam da su 2022. godine, uslove za rektora ispunjavali samo Zana Dolićanin, aktuelna rektorka i njen rođeni brat, Edin Dolićanin, koji su u tom trenutku bili i jedina dva nastavnika koja su imala zvanje redovnih profesora, a koja su ta zvanja stekla na DUNP-u. Situacija se nije mnogo promenila do današnjih dana, pa su aktuelna rektorka, pored njenog brata i još jedne profesorke, zbog koje je promenjen Statut kako bi se našla među kandidatima za rektora, i u 2025. godini, dakle dvadeset godina od osnivanja DUNP-a, i dalje jedini koji ispunjavaju uslove za poziciju rektora. Sa studentskim blokadama, i posetom i predavanjem koje je aktuelna rektorka održala u Ćacilendu, početkom ove godine, ona prosto dobija podršku ovog režima za sve što čini.
Svedoci smo da je veliki broj profesora na fakultetima Univerziteta u Novom Pazaru ostao bez posla, visokoškolcima se ukida status studenata, a da pritom društvo ne nalazi način da se u dovoljnoj meri mobiliše prema toj činjenici. Da li je uopšte moguće suprotstaviti se takvim opasnim namerama vlasti i koji bi po vašem mišljenju bili najefikasniji načini da se to učini?
Važno je naglasiti, da progon profesora na DUNP-u kreće još od 2022. godine, i da je za vreme njenog trogodišnjeg mandata, DUNP na različite načine, a koji su posledica odnosa uprave prema njima, napustilo više od trideset profesora i saradnika, a departmani na kojima se nalazio najveći broj onih koji su pokazali otpor jednoj ovakvoj diktaturi na DUNP-u, u međuvremenu su gubili akreditaciju. Ne treba izgubiti iz vida i uticaj koji su i aktuelna rektorka, ali i njen pokojni otac, imali u akreditacionim telima, s obzirom na njihove pozicije i članstva u istim, proteklih godina. Tako se progon profesora počeo voditi i na taj način, a to je, oduzimanje akreditacija departmanima na kojima su ti profesori angažovani. Tako Departman za ekonomske nauke, i Studijski program Srpska književnost i jezik, na Departmanu za filološke nauke, dve godne nisu upisivali student, a najgore je prošao Departman za pravne nauke, koji je praktično uništen, i koji već tri godine zaredom ne upisuje studente niti ima akreditaciju. To je departman koji je u poslednje tri godine ostao bez svih nastavnika koji su se 2022. godine pobunili. To je bio departaman sa kojeg je i krenuo prvi otpor autokratiji aktuelne rektorke.
S druge strane, studenti se kažnjavaju, ne samo time što im se poslednjih nedelja isporučuju rešenja koje potpisuje rektorka, a kojima im se uskraćuje status studenta, već im se na indirektan način poručuje da napuste DUNP. U tom smislu, opet je najgora situacija na Departmanu za pravne nauke koji trenutno ima samo četvrtu godinu koju je upisalo samo nekoliko studenata. Ostali studenti, koji su bojkotovali onlajn nastavu i ispite i odlučili da u ovoj borbi žrtvuju jednu godinu studija i obnove treću, što je čin vredan svakog divljenja, suočavaju se sa činjenicom, da im uprava DUNP-a nije organizvovala nastavu za obnovljenu godinu, a šefica Departmana za pravne nauke, inače lojalna trenutnoj upravi, im je u mejlu poručila, da će, nakon što tih nekoliko studenata koji su upisali četvrtu godinu odslušaju godinu, njihov program praktično biti ugašen.
Studenti se kažnjavaju, ne samo time što im se poslednjih nedelja isporučuju rešenja koje potpisuje rektorka, a kojima im se uskraćuje status studenta, već im se na indirektan način poručuje da napuste DUNP. U tom smislu, opet je najgora situacija na Departmanu za pravne nauke
Na taj način se studentima Departmana za pravne nauke poručuje, da treba da nastave studije na nekom drugom univerzitetu. Ovako nešto se zaista nikada i nigde nije dešavalo, koliko je meni poznato. Da li je moguće suprotstaviti se ovako nečemu? Da, moguće je, ali čini se da odgovor mnogih segmenata ove zajednice nije bio adekvatan, i dopustilo se da stvar ode predaleko a da borbu vode sami, iscrpljeni profesori i iscrpljeni studenti. Krivica je na svim stranama. Najpre, na lokalu, gde regionalne sandžačke politike koje su deo režima na nivou države, dugo vremena nisu želele da se konfrontiraju sa vlastima u Beogradu, time što bi pružili podršku profesorima i studentima, pa su nemo svedočili ovom progonu, za šta snose ogromnu odgovornost, a zatim i na ostatku akademske zajednice, koja, barem je takav utisak iz vizure Pazara, dugo nije pridavala značaj događanjima na DUNP-u, što nije bilo korektno. Naročito ne, ako se uzme u obzir doprinos koji su studenti i profesori DUNP-a dali borbi koja se vodi u ovoj zemlji. Ipak, smatram da je pitanje opstanka DUNP-a isuviše važno, i da i dalje postoji šansa da se ta ustanova od ogromnog značaja i sa sandžački region, ali i za Srbiju u celini, spasi. Potrebno je svakako da se ujedine sve snage koje mogu dati svoj doprinos tome, što do sada, na žalost, nije bio slučaj.
Vi ste lično već duži period targetirani od strane vlasti kao jedan od profesora koji je otvoreno stao uz svoje studente. Da li ste i dalje u kontaktu sa studentima i kakvo je njihovo mišljenje povodom uništavanja Univerziteta u Novom Pazaru, kroz mobing prema studentima i profesorima, otkazivanje ugovora o radu i da li će biti nekih konkretnih akcija da se taj trend zaustavi.
Da, ja sam zasigurno jedna od najšikaniranijih profesora na DUNP-u, a usled mog javnog oglašavanja o ovim problemima koje gotovo svakodnevno traje već duže od tri godine. Konačno, raspisivanjem konkursa kojim mi je onemogućen reizbor, uprava je sačekala i istek mog ugovora o radu, tako da sam ja već dva meseca nezaposlena osoba. U kontaktu sam sa studentima DUNP-a, i dajem im podršku u meri u kojoj iz ove pozicije to mogu. Studenti su i dalje odlučni u svojim zahtevima i svojoj borbi, ali su umorni i iscrpljeni. Ova borba suviše dugo traje, a oni se dodatno osipaju, u tom smislu, što poslednjih nekoliko meseci, ogroman broj studenata napušta DUNP, i te brojke su alarmantne.
Zasigurno ja sam jedna od najšikaniranijih profesora na DUNP-u, a usled mog javnog oglašavanja o problemima koje gotovo svakodnevno traje već duže od tri godine. Konačno, raspisivanjem konkursa kojim mi je onemogućen reizbor, uprava je sačekala i istek mog ugovora o radu, tako da sam ja već dva meseca nezaposlena osoba.
DUNP polako ostaje i bez nastavnika i bez studenata. Oni koji imaju mogućnost da odu u druge univerzitetske centre, odlaze, a oni koji nemaju tu mogućnost, prebacuju se na privatne fakultete u Novom Pazaru. To je zaista tužno. U ovom trenutku, nemam informacije o tome, kakve će biti dalje akcije i aktivnosti studenata, ali verujem da će ih biti, jer borba i dalje traje, a zulum na DUNP-u, i prema profesorima i prema studenatima postaje sve veći i veći. Upravo je ovih dana kolega dr Emir Ugljanin dobio otkaz, dok još jedan kolega, doc.dr Emir Zogić očekuje da ostane bez posla, jer mu izveštaj nije prošao na organima Univerziteta koje gotovo u potpunosti kontroliše aktuelna rektorka. Sve to im se događa zbog javne podrške koju su dali studentima i njihovim zahtevima.
Kao i na ostale zahteve studenata u Srbiji, vlast se oglušila i na zahteve za uvođenje prinudne uprave na DUNP, i da je u da li mislite da će sa aktuelnim rukovodstvom biti moguće doći makar do nekog kompromisa, ili će se kakva normalizacija stanja na Univerzitetu u Novom Pazaru morati da sačeka političke promene u zemlji.
Ja zaista apsolutno odbijam bilo kakvu mogućnost da se sa aktuelnom upravom tj. rektorkom Zanom Dolićanin i organima DUNP-a koje ona u potpunosti kontroliše, može postići bilo kakav kompromis. Naročito ne nakon svega što se desilo i nakon ovolikog zla koje su proizveli. Jedino rešenje za izlazak iz ove krize jeste privremena uprava, raspuštanje svih postojećih organa, te uspostavljanje uslova za izbor novih organa koji će biti praćen i adekvatnim izmenama univerzitetskih akata, koji su skandalozni. Razloga za tako nešto je na pretek, a količina kršenja zakona i drugih propisa na DUNP-u, daje više nego dovoljno argumenata za tako nešto.
Kako vidite rezultate dosadašnje borbe studenata i način na koji ona menja Srbiju, ali i Novi Pazar, odnosno da li su rezultati te borbe adekvatni kada se ima u vidu žrtve koje ona zahteva od profesora, studenata ali i samog Univerziteta?
Zaista, žrtve i profesora i studenata su bile ogromne. Moram da priznam, da čak ni ja, koji sam se dugo suočavao sa brutalnim odnosom uprave DUNP-a prema meni, kao i napadima na moju ličnost, nisam očekivao da će uprava biti isto tako brutalna i prema drugim kolegama, a naročito ne prema studentima. Ipak, ta velika žrtva samo pokazuje, koliko su veliki problemi sa kojima se suočavamo, i očito da je ta žrtva bila neophodna. Ja svakako verujem da ona neće biti uzaludna.
